Nakon trodnevnih štrajkova radnika fabrike nije se promenio odnos vlasti prema privatizaciji naše fabrike.
Štrajkovali smo da bi skrenuli pažnju da ne pristajemo da nas prodaju jer „niko nema pravo da rasipa narodno blago na ono što za narod nije neodoljivo nužno, niti da zakida od budućih naraštaja ono što im je otadžbina dužna ostaviti“ (Vladimir Jovanović 1872. god)
Naša fabrika je od osnivanja 1853. bila u vlasništvu države jer je od strateškog značaja za odbranu zemlje. Preživela je više država i političkih poredaka i već 165 godina je u službi odbrane zemlje.
Mi, radnici naše fabrike, ponosni smo na dugu tradiciju i značaj za državu koji se zasniva na našoj fabrici.
Raspadom bivše SFRJ fabrika je preživela teške dane a država se često nije ponašala kao odgovoran vlasnik, pa su je zato radnici i branili uzdižući se i tako odgovorali na izazove.
Zašto treba da mislimo da će upravljanje da bude bolje kada se proda 49% kapitala?
Progres društva i opstanak države ne može da se zasnivana prodaji strateških fabrika koe strani kapitalisti žele da kupe, i to neće spasiti Srbiju već će je uvesti u stanje apsolutne nemoći i zavisnosti.
