Након тродневних штрајкова радника фабрике није се променио однос власти према приватизацији наше фабрике.
Штрајковали смо да би скренули пажњу да не пристајемо да нас продају јер „нико нема право да расипа народно благо на оно што за народ није неодољиво нужно, нити да закида од будућих нараштаја оно што им је отаџбина дужна оставити“ (Владимир Јовановић 1872. год)
Наша фабрика је од оснивања 1853. била у власништву државе јер је од стратешког значаја за одбрану земље. Преживела је више држава и политичких поредака и већ 165 година је у служби одбране земље.
Ми, радници наше фабрике, поносни смо на дугу традицију и значај за државу који се заснива на нашој фабрици.
Распадом бивше СФРЈ фабрика је преживела тешке дане а држава се често није понашала као одговоран власник, па су је зато радници и бранили уздижући се и тако одговорали на изазове.
Зашто треба да мислимо да ће управлјанје да буде болје када се прода 49% капитала?
Прогрес друштва и опстанак државе не може да се заснивана продаји стратешких фабрика кое страни капиталисти желе да купе, и то неће спасити Србију већ ће је увести у стање апсолутне немоћи и зависности.
