Ponedeljak, 25. 04. 2005.
– Poseta predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića našoj fabrici.
Poseta predsednika Borisa Tadića zapocela je obilaskom izložbene sale. Dobrodošlicu je presedniku Republike Srbije poželeo direktor Dragoljub Grujović, iskoristivši priliku da podseti na to da je ovo najstarija fabrika u Srbiji i da je dugi niz godina bila nosilac razvoja privrede Kragujevca, pa i države, kao i da bi to trebala da bude i danas.
Usledio je obilazak izložbene sale i kratko upoznavanje predsednika Borisa Tadića sa asortimanom naših proizvoda. Prijatno je iznenadila činjenica, da predsednik već sasvim solidno poznaje asortiman naših proizvoda, kao i konkretne probleme koji postoje u proizvodnji.
Zatim je izvršena prezentacija funkcionisanja makete topa, takođe, rad naših majstora, što je inače poklon naše fabrike predsedniku. Predsednik Tadić:
„E, ovo će od sada da označava početak radnog vremena. Znači u šest ujutru svaki dan od sada u predsedništvu radni dan počinje pucnjem topa.“
Poseta je nastavljena demonstracijom funkcionisanja naših proizvoda i obilaskom proizvodnog pogona. Na izlasku iz pogona predsednik se obratio okupljenim radnicima:
„Zastava oružje je jedna od konstruktivnih delova naše namenske industrije. Veliki napor ulažemo da naša namenska industrija ponovo stane na noge. Ona je bila dobrim delom uništavana u poslednjim decenijama dvadesetog veka i sada je potrebno da dobijemo i političku i međunarodnu podršku da bi naša namenska industrija nastavila da proizvodi najbolje i da zapošljava veliki broj ljudi. Da bi se to desilo mi moramo da dobijemo sve mašine koje to obezbeduju, da unapredujemo kvalitet proizvodnje, iako je ovde iskustvo jedan od ključnih aduta i meri se sa najboljima koja u svetu postoje. Zastava oružje je jedna od kompanija u ovom domenu proizvodnje koja se meri sa najboljima u Evropi. Svakako i sa češkom Zbrojovkom, austrijskim Štajerom, italijanskom Beretom, pa i sa američkim kompanijama i siguran sam da će imati svoje mesto na međunarodnom tržištu oružja. Ono što je veliki potencijal Zastave je proizvodnja lovačkog oružja, tj. karabina. Ja dugo pokušavam da što više naših proizvoda dobije plasman na međunarodnom tržištu kod lovaca širom sveta. Povećava se izvoz, o tome me je danas obavestio direktor. Povećava se plasman i na druga tržišta, ali je bilo potrebe i da se nabave i neke nove mašine koje bi kvalitet te proizvodnje podigle sasvim u svetski vrh. Tražili smo uvoz tih mašina, bilo je velikih problema. Uvek kada je u pitanju proizvodnja oružja postoji neophodnost da se dobije i politička dozvola. Dobili smo konačno jedno takvo odobrenje iz Nemačke, zato što više nema sive emisije oružja sa ovog prostora na prostore gde postoji opasnost od terorizma, i zato što postoji kontrola izvoza naoružanja kao u svakoj civilizovanoj zemlji. I evo, ja sada, direktoru fabrike Zastava oružje, uručujem pismo kojim se odobrava uvoz opreme, koja će dramatično povećati kvalitet naših proizvoda, a time i naš plasman na strana tržišta. Hvala vam što radite i što se borite.“
Usledila su pitanja novinara:
Da li je stepen reformi dovoljan da dobijemo studiju izvodljivosti ?
„Svaki dan moramo da vršimo promene u društvu u domenu politike, u domenu bezbednosti, u domenu ekonomije… Ako zastanemo vratićemo se nazad. Znači, ne smemo da zastanemo. Mi smo sada na pokretnoj traci. Ukoliko zastanemo slomićemo čitav sistem i nećemo moći u Evropsku uniju. Mi moramo svaki dan da radimo na priključenju Evropskoj uniji.“
Da li to sada zavisi od nas ili od Evrope ?
„Uvek od nas, ali samo od nas.“
Šta je u sistemu Vojske najvažnije uraditi ?
„Nastavak reformi. Naša Vojska mora da bude jedan od elitnih odbrambenih i vojnih sistema u čitavoj Jugoistocnoj Evropi. Srbiji je potrebna reformisana, moderna, lako pokretljiva Vojska koja je doprinos evropskoj stabilnosti.“
Možemo li da znamo perspektivu kragujevačke vojne industrije ?
„Već sam to rekao, i kragujevačka, i ostala vojna industrija, mora da ima perspektivu, ali da bi je imala moramo da poboljšamo međunarodni položaj naše zemlje i svaki dan na tome moramo da radimo. A da bi smo to učinili moramo ovu zemlju da reformišemo u pravcu Evropske unije i da prelazimo nove etape prikljucenja i time idemo jednim prirodnim tokom i ostvarujemo nova tržišta ne samo za namensku industriju, već za citavu privredu naše zemlje.“
Posetu fabrici predsednik Boris Tadić završio je u prostorijama sindikata, gde je obavio razgovor sa predstavnicima sindikata i poslovodstva o problemima i daljim potrebama fabrike na putu ka ekonomskom oporavku. Očekujemo da će ova poseta, kao i prethodna dati konkretne rezultate.
Ja, dakle, dolazim neprekidno ovde upravo zato što postoje problemi, pokušavajući da nadem rešenje i sa menadžmentom i sa sindikatom, i nastaviću da dolazim. Neću da dolazim zbog toga da se slikam nego zato da nešto uradimo.
Utorak, 03. 05. 2005 .
– Sastanak odbora sindikata sa Gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem povodom situacije u fabrici.
Utorak, 03. 05. 2005.
– Sastanak odbora sindikata sa republičim poslanicima grada Kragujevca na kome je dobijena podrška poslanika za sve zahteve naše Sindikalne organizacije.
Protesti „Oružara“ 4. i 5. maja 2005. godine.
TAČNO JE DA SE U NAMENSKOJ BRANI KRAGUJEVAC!
Rečenicu koju, smo istakli u naslovu izgovorili su tokom našeg dvodnevnog protesta gradonačelnik Grada Kragujevca i predsednik sindikalne organizacije „Zastave oružje“ obracajuci se okupljenim radnicima ispred Skupštine grada i mi ćemo njom, započeti naš izveštaj.
Povod za ove, ne zna se više koje po redu proteste zaposlenih iz „Namenske“ (ovog puta pridružili su nam se i zaposleni iz „Zastava-automobila“, „Kamiona“, ZZO-a, „Filipa Kljajica“, „Unije pijacnih prodavaca“ i ostalih), bio je višemesecno Odbijanje nadležnih funkcija da pokrenu procese rešavanja nagomilanih problema vezanih za „Zastavu-oružje“ koja je dovedena u situaciju da nema obrtnih srestava za proizvodnju niti sredstava da isplati tekuce zarade zaposlenih. Može se sa pravom reći da je onaj pravi razlog zbog kojeg su nam se ovako masovno pridružile u protestu i naše kolege iz navedenih preduzeća, ubistveno loš koncept po kome se vrši restruktuiranje privrede u Srbiji, na kome Vlada insistira, a koji do sada ne samo da nije pokazao bilo kakve rezultate u zaustavljanju propadanja privrede Kragujevca i Srbije, već kao da je upravo i sačinjen da do kraja zatre velike privredne sisteme, uz masovna otpuštanja radnika bez prihvatljivog socijalnog programa i bilo kakve mogućnosti da otpušteni nadu novo zaposlenje u novim pogonima, u bliskoj, pa i daljoj budućnosti.
Svest o nedopustivosti daljeg opstanka ovog koncepta dovela je i veliki broj naših sugradana da nam se pridruže i zajedno sa nama protestvuju.
Sreda 4. maj 2005. godina
U Kragujevcu se neće ponoviti 2001. godina !
Predsednik Organizacije Samostalnog sindikata „Zastava-oružje“ Jugoslav Ristić rekao je u svom obracanju okupljenim radnicima ispred Skupštine grada, da želi da poruci ministrima i Vladi Republike: „Mi smo spremni za odsutnu bitku! Ovo naše pitanje nije samo naše, ono je i pitanje radnika „Fabrike automobila“, „Kamiona“, pitanje ovog grada. Sazreva svest da se moramo zajedno boriti što ovi protesti budu duže trajali, nas ce biti sve više. Da kažemo koji su naši zahtevi i zašto smo danas ovde. Tražimo:
– u pošljavanje kapacitetat za potrebe Ministarstva odbrane i MUP-a Republike Srbije. Fabrika ima proizvode koji nisu na slobodnom tržištu, a ne postoje, u ovoj godini, nabavke za potrebe navedenih ministarstava,
– da država otkupi robu sa stokova u vrednosti od 4,5 milona dolara (ako već Država sprečava izvoz u pojedine zemlje, mora da pronađe alternativnog kupca),
– da Država obezbedi vraćanje duga od oko 60 miliona dolara za ranije isporučenu robu,
– humano zbrinjavanje ljudi u procesu restruktuiranja (prevremeno penzionisanje, podsticajne otpremnine, upošljavanje 430 invalida rada kroz zaštitne radionice).
– subvencionisanje zarada do okončanja procesa restruktuiranja,
– status javnog preduzeća (fabrika obavlja posao od opšteg interesa).
U daljem govoru prisutni su obavešteni da je obavljen razgovor sa republičkim poslanicima i da su tom prilikom oni obavešteni o našim zahtevima. Poslanici koji su se odazvali (ovom prilikom nisu bili prisutni jedino poslanici Srpske Radikalne Stranke) izjavili su, da su zahtevi opravdani i da se mora istrajati na njihovoj realizaciji, po cenu rušenja Vlade. U toku protesta primljen je i telegram podrške i od poslanika SRS.
„Mi do beskraja nećemo ovde protestvovati, jer njih Kragujevac ocigledno ne zanima, ovo je Vlada kakvu mi u svojoj istoriji nismo imali, zato ćemo se organizovati i otići u Beograd. Nećemo biti sami, povezaćemo se i sa onima sa kojima se do sada nikada nismo povezivali!“…
Dok su naši protesti trajali gradonacelnik Veroljub Stevanović, bio je u Beogradu, gde je pregovarao sa predstavnicima Vlade o pozitivnom rešenju naših zahteva.
5. maj 2005. godina
A drugi dan-kiša !
I u četvrtak 5. maja u još većem broju i u organizaciji Samostalnog sindikata „Zastava-oružja“ na Trgu Slobode na okupu su se našli zaposleni iz „Zastava-automobila“, „Kamiona“, „Nikole Nikolić“ i veliki broj građana koji su došli da podrže naše zahteve. Skupu se po obicaju prvi obratio Jugoslav Ristić konstatacijom da se „Namenska“ nalazi u teškom položaju, zbog otudenosti Vlade Republike Srbije od interesa sopstvenog naroda i ujedno se zahvalio lokalnoj samoupravi na bezrezervnoj podršci. Komentarisao je i izjavu ministra Mladana Dinkića“da mi možemo oboriti Vladu, ali sredstva nećemo dobiti“.
„Oni moraju znati“, rekao je misleći na Vladu da se ovde brani Kragujevac, ovde nije u pitanju samo „Namenska“ ili „Fabrika automobila“, brani se sudbina hiljada porodica u ovom gradu i mi tu izbora nemamo. Biće- mi ili oni!..Nadamo se da će „Namenska“ uz pomoć Skupštine grada naći rešenje.. Budite zajedno sa nama i bićemo nepobedivi. Kragujevac je veliki grad !
Neka Srbija vidi kako ćemo odbraniti Kragujevac!
Govornik koji je sa najvećom pažnjom saslušan bio je gradonačelnik Grada Kragujevca, gospodin Veroljub Stevanović , čije obraćanje prenosimo u celini:
„Dragi oružari, radnici fabrike automobila, „Kamiona“ i ostali, tačno je da se ovde brani Kragujevac, i ja vam sada kažem: Neka vidi Srbija kako cemo sada odbraniti Kragujevac!
Hteo sam da vas podsetim da sam mnogo puta rekao da me nece interesovati stranke, ako budem radio ovaj posao, da nema politike, da nije važno ko je u Vladi i evo sada cu to i da vam dokažem.
Dakle, danas ce sigurno biti isplate! Neka me kritikuju, neka pišu o meni. Moram da kažem da su za ovo, pored mene, zaslužni i svi poslanici iz Kragujevca i svi, šefovi poslanickih grupa.
Ova godina mora biti ta kada ce vlast, ma ko bio u njoj na republickom nivou, morati da kaže u pisanoj formi: Šta sa „Namenskom“, šta sa „Automobilima“?, šta sa „Kamionima“? To mora i u tome cemo uspeti, ako treba i ovako !
D ragi moji Oružari, uz izvinjenje što juce nisam bio sa vama, jer sam morao da pricam sa ministrima još jednom vas pozdravljam i kažem vam: disali smo zahtev, rekli ste koji su vam problemi i mi smo to morali da uvažimo i dajte sada, na ovaj nacin, da nateramo ove gore da i oni to uvaže. Živeli“.
Cini se da je dobar zakljucak dvodnevnih protesta udruženih radnika Kragujevca, sažeto, dao predsednik Samostalnog sindikata „Zastave-automobila“ Zoran Mihajlovic.
„Nije ovo naš hir, ne želimo mi ništa loše ovom gradu, jednostavno: želimo da on krene napred. Pitaju me juce ministri u ministarstvu: „Šta traže ovi Oružari?“. Nije im jasno.. U koliko im nije jasno, a nije ili „nisu obavešteni“ otićićemo vrlo brzo u Beograd, da ih na licu mesta obavestimo!
Pozdrav svima! Verujte u nas istrajacemo do kraja. Ovog puta nemamo, gde nazad!“.
Epilog dvodnevnih protesta je da su u petak 6. maja 2005. godine zapoceli pregovori izmedu predstavnika Vlade Republike Srbije, poslovodstva i Samostalnog sindikata „Zastava oružja“ o prevazilaženju višegodišnjih krize u „Namenskoj“.
Ponedeljak, 09. 05. 2005.
– Sastanak odbora sindikata grada na kome je dogovorena akcija „Odbrana grada“.
Utorak, 10. 05. 2005.
– Sindikati grada poslali dopis premijeru Vojislavu Koštunici sa svojim zahtevima.
Utorak, 10. 05. 2005.
– Sindikati grada održali konferenciju za novinare na kojoj je najavljena akcija „odbrana grada“.
Sreda, 11. 05. 2005.
– Sastanak u Ministarstvu privrede sa Ministrom Predragom Bubalom.
Petak, 13. Maj ,
je dan koji bi mogao da znači veliki zaokret u životu Kragujevca. Najavljeni protesti naterali su Vladu da ozbiljno razmisli o problemima Kragujevca i napravi plan o privrednom oporavku našeg grada. U Skupštini grada održan je sastanak sa predstavnicima Vlade (Ministar finansija Mladan Dinkić, Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i Ministar za rad i zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović) na kome je prezentovan plan, kojim Kragujevac uz Bor i Vranje dobija specijalni status.
Poseban segment ovog plana je i rešavanje problema Zastava Oružje, povodom cega je u popodnevnim casovima održan sastanak u Plavoj sali, u Upravnoj zgradi, predstavnika Vlade, kao i poslovodstva i sindikata naše fabrike.
Okupljenima se najpre obratio Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Nakon što se izvinio prisutnima što mora odmah da ode, jer ima neodložan sastanak, rekao je sledeće:
“Načelno smo se sve dogovorili. Mi nismo došli da gasimo požar, nego da problem rešavamo dugoročnije. Gospodin Dinkić će vam izložiti šta smo se dogovorili i ja mislim da ćete biti zadovoljni. Želimo da Kragujevac kao grad rešimo i danas smo se dogovorili da i preko ostalih ministarstava uložimo i u infrastrukturu i u fabriku oružja. Mislim da su svi vaši zahtevi tu da se reše i razreše na vaše zadovoljstvo i nadam se da ćemo sem vas rešiti i automobile, kamione i ZZO. Ova ekipa, koju je Vlada juče formirala, radiće sa vama i sa gradom, dok ne napravi rešenje kakvo Kragujevac zaslužuje.”
Ispraćen aplauzima gospodin Ilić je napustio sastanak. Ministar Dinkić nastavio je izlaganje:
“Mi smo u opštini gotovo tri sata razgovarali o potpuno novoj strategiji za privredni razvoj Kragujevca. Do sada okosnica Kragujevca bila je Zastava. Problem je što je devedesetih godina Zastava izgubila dobar deo tržišta i sada je ostala na subvencijama. Mi smo napravili jedan plan koji će omogućiti da Kragujevac više ne zavisi samo od subvencija, već da se polako, kroz nova ulaganja, ljudi zapošljavaju i u nekim drugim firmama. Kada govorimo o Zastava oružju, tu je stvar potpuno jasna. Analize govore da ovde postoji višak zaposlenih, što u velikoj meri uvećava troškove poslovanja. Da bi Zastava oružje mogla da posluje na tržištu potrebno je da se troškovi poslovanja primere realnim potrebama. U tom smislu mi smo razgovarali sa predstavnicima sindikata. Sada ćemo govoriti o socijalnom programu koji vam možemo ponuditi za rešavanje viška zaposlenih.
Vi i sami znate da je ono što je republička Vlada ponudila kao socijalni program svim preduzecima koja su uprocesu restrukturiranja iskazala višak radne snage – sto evra po godini radnog staža. To je pravilo od koga ne možemo da odstupamo i iz republičkog budžeta može se ponuditi, dakle, sto evra po godini radnog staža.
Medutim, čuli smo i neke predloge poslovodstva da se ponude stimulativne otpremnine. One se mogu ponuditi vašoj fabrici jedino tako što će se dati odgovarajuća pozajmica iz privatizacionih prihoda, a od prodaje Vojne imovine u Srbiji ćemo kasnije mi to nadoknaditi. Ono što bi mi kao Vlada ponudili jeste da te stimulativne otpremnine, za dobrovoljan odlazak iz fabrike, budu dvesta evra po godini radnog staža. Vlada nikome nije isplatila više od sto evra po godini radnog staža, s tim što smo za javna preduzeća dali još sto evra iz privatizacionih prihoda, ali smo stavili hipoteku na njihovu imovinu i sada ćemo privatizovati deo imovine tih preduzeća, tako da vraćamo ta sredstva u budžet. Na sličan način bismo to rešili i kod kompletne namenske industrije, s tim što bi se ta sredstva vratila prodajom dela Vojne imovine.
To je jedan segment, drugi segment je proizvodnja. Ja nisam stručan da cenim kvalitet proizvodnje, ni potrebe Ministarstva odbrane. Ali mislim da je nužno da strucnjaci Ministarstva odbrane sednu sa vašim rukovodstvom i da se tačno precizira šta je to što je Vojsci, odnosno MUP-u, potrebno u narednom periodu i da se fabrika, ukoliko je potrebno, i dodatnim sredstvima osposobi da baš to proizvodi.
Ono što je moj predlog, jeste, da se konačno krene u ozbiljno restrukturiranje fabrike, koje bi podrazumevalo socijalni program koji bi prihvatili sindikati, pre svega govorim o dobrovoljnom odlasku, jer bez toga ova fabrika ce uvek imati gubitke i zavisice od subvencija koje se nužno moraju tokom vremena smanjivati, ne samo za Zastavu oružje, nego generalno za celu zemlju. Dakle, ako hoćemo da fabrika bude profitabilna, zašta ima uslova, jer postoji tražnja za vašim proizvodom, potrebno je da se broj zaposlenih primeri tražnji.
Onda, konačno, samo delimično zavisite od države. U tom slučaju, najvećim delom ćete zavisiti od tržišta, pre svega izvoznog, a od države samo zbog toga što proizvodite robu koja je namenjena državnim potrebama MUP-u i Vojsci. Ali MUP i Vojska tada moraju precizno da definišu svoje potrebe i sa vama sklope ugovore.
U okviru procesa restrukturiranja, Vlada je, takođe, donela odluku da se fabrici otpišu sva potraživanja od strane države kako bi se fabrika dodatno rasteretila.”
Nakon uvodne reči gospodina Mladana Dinkica, krenula je rasprava o visini ponuđenih otpremnina, kao i o uslovima koje je neophodno ostvariti da bi fabrika mogla da opstane do završetka procesa restrukturiranja, iza čega se očekuje da ona sama može tržišno da posluje.
Sindikat je imao najviše primedbi na visinu otpremnina, pozivajući se na činjenicu da je JAT dobio 250 evra po godini radnog staža, kao i da je u Skupštini grada, pred novinarima, Ministar za kapitalne investicije izjavio da će otpremnine za Zastavu oružje biti 250 evra. Takođe, insistiralo se na našim zahtevima o prevremenom penzionisanju (do 5 godina do penzije ima 540 naših kolega), kao i na rešavanju pitanja zaštitne radionice (njihovo formiranje predviđeno je sporazumom iz 2001. godine. Ona u našem slučaju podrazumeva zbrinjavanje 430 ljudi. Ministar Lalović je ovako odgovorio na naše zahteve:
Što se tiče zaštitnih radionica, one nisu rešene, već četiri godine, pa ne postoji mogućnost da se to uradi odmah. Takode, treba predvideti da oni koji imaju dve godine i manje do penzije ne mogu uzeti otpremnine. Vi samo imate zahteve, a ne vidim da ste sami uradili nešto da vam bude bolje. Ne možete od Vlade očekivati da vam reši sve probleme. Moje mišljenje je da sve ovo ima smisla, ako se vidi kraj, odnosno, ako se zna da li ste vi na kraju spremni za privatizaciju ili ne, i možete li biti profitabilni.”
Ovo je izazvalo veoma žučnu raspravu.
Ni sindikat, ni poslovodstvo nisu hteli da prihvate varijantu koja podrazumeva prinudno otpuštanje.
Kao drugi, ne manje bitan problem, nametnulo se subvencionisanje u narednom periodu. Naime, subvencije od 213 miliona namenjenih Zastava oružju za ovu godinu već su potrošene. Obzirom da je izvoz u dva navrata nedobijanjem dozvola (vrednost robe od oko 2 miliona evra) sprečen, fabrika je praktično pred kolapsom. Po ovom pitanju dogovoreno je još 240 miliona dinara subvencija ukoliko se uđe u proces restrukturiranja, s tim što bi dinamika bila digresivna. Na insistiranje sindikata da to neće biti dovoljno i uz posredovanje gradonačelnika Veroljuba Stevanovića dobijeno je još 75 miliona kredita iz fonda za razvoj.
Utisak je da su oni koji su se najviše borili, ipak dobili najmanje?!?
Kao potvrda ovoga, rezime sastanka sa Ministrima Vlade Republike Srbije je doneo i njihov plan oporavka grada Kragujevca koji podrazumeva sledeće:
Fond za razvoj će, za one koji upošljavaju ljude sa Zavoda za zapošljavanje ili iz fabrika u kojima postoji višak, odobriti dugoročne kredite na 5 godina sa kamatom od 0,5% na godišnjem nivou i sa grejs periodom od godinu dana;
U saradnji sa lokalnom samoupravom dogovoreno je da grad Kragujevac odredi zemljište na kome će se besplatno davati lokacije za izgradnju novih fabrika i obezbediti besplatan priključak struje i komunalija, pri čemu će Vlada nadoknaditi sredstva gradu;
Izgradnja autoputa do Batočine u cilju poboljšanja infrastrukture;
Produženje ugovora za još godinu dana sa ljudima koji se nalaze na ZZO, čime se dobija prostor za pokušaj nalaženja načina da se ti ljudi uposle.
Dimenzioniranje društvenih fabrika na nivo na kome može da se izvrši privatizacija, i u skladu s tim 15 miliona evra za fabriku automobila, koje bi ona uložila u kapacitete i time poboljšala svoju poziciju sa aspekta pronalaženja strateškog partnera.
Ponedeljak, 16. 05. 2005.
Sastanak u Ministarstvu za rad i zapošljavanje i socijalnu politiku sa Ministrom Slobodanom Lalovićem na kome je dogovoren socijalni program.
Utorak, 17. 05. 2005
Održana Skupština sindikata na kojoj je usvojen program restrukturiranja.
Kao epilog svih majskih dogadjaja 2005.godine 885 radnika je dobrovoljno prihvatilo uslove oglasa za raskid radnog odnosa uz stimulativne otpremnine (695 radnika se izjasnilo za tu opciju) i odlazak na evidenciju Nacionalne Službe za zapošljavanje i dokup penzijskog staža do sticanja uslova za penziju ( 190 radnika je otišlo po tom osnovu) i od 1. 07. 2005 nisu više na brojnom stanju u fabrici. Inače prijavilo se ukupno 908 radnika a do 16 avgusta 2005 ostala su nerealizovana sredstva za još 23 prijavljena radnika.
