Arhiva 2003

Utorak 11 . mart 2003. godina

Uprkos izuzetnim više mesečnim naporima predstavnika Organizacije Samostalnog Sindikata „Namenske“ i zaposlenih u našoj fabrici da postigne dogovor sa Vladom Srbije oko preuzetih obaveza i datih obećanja od strane resornih ministara, do zadovoljavajućeg dogovora nije došlo. Iz tog razloga donesena je odluka da zaposleni naše fabrike od 11. marta 2003. godine započnu proteste koji su obrazloženi javnosti i zaposlenima u četiri tačke.

 

 „Razlozi za proteste radnika ZNP“:

1. Neispunjavanje obaveze Države o upošljavanju 25% rezervisanih kapaciteta.
2. Odbijanje da se vrati deo poreza na oružje, iako se zna da je taj porez ugasio domaće tržište.
3. Neispunjavanje obaveze o formiranju zaštitnih radionica.
4. Dugogodišnje odbijanje da se počne sa rešavanjem problema starog duga od oko 60 miliona dolara.

Slika izlaska „Namenske“ na ulicu:

Prihvatajući poziv Samostalnog sindikata zaposleni su u koloni, organizovano i disciplinovano, kao i uvek do sada, došli ispred Skupštine opštine , gde su se obratili javnosti obrazlažući probleme u kojima se fabrika nalazi i  tražeći da se postignuti dogovori o prevazilaženju krize ispoštuju do kraja. Okupljenima se prvi obratio predsednik OO SS ZNP Jugoslav Ristić sledećim rečima:

„Prijatelji moji evo nas opet na starom mestu, naravno, ne svojom voljom. Vreme za borbu je očigledno ponovo došlo. Dugo smo čekali i oklevali, postavljali zahteve o koje su se svi oglušivali. Pisali smo ih mnogo puta. Ako možete da pravite programe za „Dafiment-banku“ i „Jugoskandik“, da vratite te dugove, onda možete da vratite dugove i radnicima „Namenske“.

Naši radnici su trudom i znojem napravili proizvode i vama ih dali, vi ste ih izvezli ne pitajući nas. Potpisali ste ugovor u kome ste rekli da ćete napraviti zaštitne radionice odmah! To vaše odmah traje dve godine. Našem strpljenju došao je kraj! Rešili smo da to stanje okončamo. Kada radnici „Namenske“ nešto reše, onda prepreke nema!

Niste dovoljno naučili iz iskustva predhodnika… To što se ministar Vlahović pojavio na televiziji juče, kao „veliki brat“ iz Orvelove „1984 . “ ne može da nas zadovolji. Imamo još poruka za vas gospodo iz Vlade. Formirali ste Savet za stratešku konsolidaciju „Zastave“. Moramo da  vam poručimo, jako nam to zlokobno zvuči! Tako ste nazvali i Savet za konsolidaciju automobilske industrije, gomile nesretnika šetaju posle vašeg programa gradom. Mi smo rešeni da vam ne dozvolimo da umanjujete broj radnika – nisu sva rešenja u otpuštanju radnika i privatizaciji.

Moraćete da pravite za nas specijalne programe, moraćete da ispunite zahteve Sindikata, jer ovde više nema viška, ovi radnici su potrebni nama i svojim porodicama. Na kraju parafraziraću jednog narodnog pesnika: „‘Namenska’ se umiriti ne može!“

Sledeći govornik bio je predstavnik „Artiljerijske“ Dragan Ilić koji je između ostalog rekao: „Kao i ranijih godina, krajem prošlog veka kada smo podigli svoj glas protiv jednog pogubnog režima koji nas je doveo do prosjačkog štapa tako i sada dižemo svoj glas protiv tranzicije, ovakve kakva jeste, čije smo pogubne posledice, već osetili.

U godini kada slavimo 150 godina postojanja fabrike mi hoćemo da radimo i da živimo od svoga rada. Ljudi koje smo birali u izvršne organe vlasti nisu nam omogućili političke i privredne prilike za našu egzistenciju“.

U svom istupanju potpredsednik Organizacije Samostalnog sindikata Namenske poručio je aktuelnoj vlasti sledeće: „Gospodo, ne igrajte se sa Namenskom, jer odavde je sve krenulo-nemojte da krene opet! Ne pretimo, samo hoćemo da prema nama, u najmanju ruku, budete fer. Namenska  ne zaslužuje maćehinski odnos koji ova vlast ima prema njoj“.

Milan Tošović -Toške obavestio je na kraju protesta prisutne da su pregovori sa ministrima iz Vlade Srbije u toku i da se nada da će doneti dobre rezultate. Ukoliko ne uspeju protest se nastavlja.

Sindikalna solidarnost.

Iskazujući  svoju sindikalnu solidarnost , već prvog dana protesta doputovali su iz Beograda predstavnici Novog sindikata zdravstva da bi  svojim prisustvom, kako su nam rekli, pružili punu podršku ciljevima radnika „Namenske“.

U delegaciji  su bili  predsednik NSZ  Živorad Mrkić sa saradnicama Marijom Milatović-Majom i Mirom Bolcel.

U kraćem predstavljanju  svoje sindikalne  organizacije  gospođica Milatović nam je rekla da kao što se i iz samog imena zaključuje, Novi sindikat zdravstva zastupa  interese  zaposlenih u zdravstvu, da organizacija za sada broji  14000-članova i da osim u Beogradu ima svoje članstvo u Šapcu, Užicu, Nišu i više manjih mesta u Srbiji.

 

Kvar

Iako Samostalni sindikat „Namenske“ raspolaže sa potpuno novim i kompletnim – ozvučenjem prvog dana protesta, pred sam dolazak radnika na trg ispred Skupštine ono je zamuklo. Uporni pokušaji uspaničenog Vitomira Glamočeka – Vite da otkloni kvar nisu uspevali. Srećom, tu je bio prisutan,  tehničar jednog lokalnog TV studija koji je otišao po drugo pojačalo, hitro ga montirao i poruke oružara – sa malim zakašnjenjem, mogle su biti izgovorene.

 

Sreda 12. mart 2003. godina

Drugi dan protesta započeo je kraćim odlaganjem polaska radnika prema Skupštini. Naime, iz Beograda su najavljivani dogovori o terminu započinjanja pregovora Sindikata sa predstavnicima Vlade Srbije. Pošto početak pregovora nije potvrđen kolona oružara krenula je ka centru grada i platou ispred Skupštine  grada.

Slika izlaska „Namenske“ na ulicu:

Prisutnima se i ovog puta prvi obratio predsednik OOSS „Namenske“ Jugoslav Ristić sledećim rečima: Nova garnitura na vlasti ne zna šta je „Namenska“, nisu stigli da nauče. Što protest bude duže  trajao biće gore po njih – biće  radikalniji. Očigledno je, mnogi su bili predugo u inostaranstvu i nisu naučili lekcije iz istorije. Gospodo iz Vlade slušajte, molim i naše prijatelje novinare da im ovo prenesu da bi znali!

Industrija Srbije započinje tamo sa druge strane Lepenice pre tačno 150 godina. Istorija ove naše zemlje ne bi izgledala ovako da nije bilo ove naše fabrike. Hoćete li da sve to bacite pred noge? To vam nećemo dozvoliti!

Bilo je svetlih trenutaka ove fabrike, kada su odgovorni ljudi upravljali  zemljom, drugačije su proslavljani jubileji. Sedamdeset pet godina naše fabrike proslavljano je daleke 1928. godine otvaranjem fabrike oružja i municije, 1953. godine, na stogodišnjicu otvorena je kod nas  nova fabrika automobila. Tada je država bila odgovorna, ova sada nije.

Predsednik „Trinaestice“  Dragan Milosavljević poslao je jasnu poruku rukovodstvu „Namenske“  sledećim rečima: „A kada sve ovo budemo završili, videćemo onda, šta naše rukovodstvo radi, ko treba u našoj fabrici da pravi posao, da li mi radnici ili rukovodstvo? Doći će i oni na red. Neka oni sada sede i odmaraju se, neka žive na našim uspesima – mi ćemo da se borimo i za njih ! Oni njima platu sto hiljada, a nama osam!! Biće još dana za proteste, budimo jedinstveni i „Teraćemo se još“ !

U ime Skupštine ZNP saopštenje je pročitao Mirko Šapić. U njemu predstavnici zaposlenih u Skupštini izražavaju punu podršku zahtevima radnika u protestu i jasno poručuju: „Interes zaposlenih je da rade i da svojim radom obezbeduju svoju egzistenciju, a da proces transformacije (privatizacije) bude javan i pošten vodeći računa prevashodno o interesima zaposlenih“.

Pošto, kako to reče u svojoj najavi Dragan Ilić u našoj zemlji ima mnogo „engleza“ koji ne razumeju srpski  jezik, zahteve zaposlenih u „Namenskoj“ prema Vladi Srbije pročitao je na engleskom jeziku Zvonko Božović, što je izazvalo opšte odobravanje radnika.

Rade Milošević, rekao je da su Kragujevac i „Namenska“ pupak Srbije i da „moramo podsetiti ljude da imamo 150. godina tradicije, da imamo ime i ugled, radnike i inžinjere sposobne da proizvode i da žive od svoga rada. Imamo proizvode koji su kurentni na svetskom tržištu.

Mi se moramo izboriti za prava i opstanak naše fabrike… Mi želimo život u ovoj zemlji za radnike, seljake, za profesore i lekare, a ne samo za odredene profesije: političara, kriminalca, fudbalera, pevačice. Radnici imaju pravo da rade, zaraduju i žive od svoga rada. Sve što želimo je da imamo uredenu državu koja će nam pomoći da premostimo tehnološki jaz koji je stvoren ovih pogubnih deset zadnjih godina prošlog veka. Sve ostalo možemo sami.

Milomir Veljović – Velja, rekao je na kraju protesta, da će u četvrtak 13. marta 2003. godine u 19 časova započeti pregovori sa Vladom Srbije. Pozvao je prisutne da i narednih dana ovako složno učestvuju na protestu sve dok se pregovori ne završe povoljno za zaposlene u „Namenskoj“.

Odmah po povratku u fabriku kroz radionice je prostrujala vest da je izvršen atentat na predsednika Vlade Republike Srbije Dr Zorana Đinđića. Kasnije se doznalo i da je on podlegao ranama.

 

Sreda 12. mart 2003. godine u popodnevnim časovima

Strašna vest o tragičnoj smrti predsednika Vlade Republike Srbije Dr Zorana Đinđića stvorila je sasvim novu situaciju u zemlji. Odbor SS ZNP odmah se sastao i doneo odluku da se zbog novonastale situacije u zemlji protesti radnika privremeno obustave.

 

OOSS „ZNP“ uputio je izraze saučešća na više adresa i to:

Vladi Republike Srbije, Demokratskoj stranci – Beograd, Predsedniku Skupštine Grada Kragujevca,

Dr Zorana Đinđića, sindikalna organizacija Samostalnog sindikata „Zastava namenski proizvodi“ D.P. – Kragujevac, smatrala je za svog prijatelja, saborca iz protekle decenije.

Kada smo se našli na suprotnim stranama kao socijalno ekonomski partneri, ciljevi su nam bili istovetni, demokratizacija društva sa ciljem boljeg života za sve. Razilaženje koje podrazumevaju pozicije na kojima smo se našli, nisu bile prepreka da idemo ka zajedničkom cilju.

Zato iskreno žalimo zbog smrti Dr Zorana Ðindića i očekujemo pobedu dobra nad zlom, kako ova žrtva ne bi bila uzaludna.

U ime odbora sindikalne organizacije „ZNP“ D.P. Predsednik : Jugoslav Ristić.

 

Dan prvi (Utorak, 16. 09. 2003.): Tačno u pola jedanaest, po naredenju sindikata, fabričke kapije otvorene. Kolona broji više od 3000 ljudi koji kreću ka skupštini grada da kažu „NE!“ otpuštanju radnika.

Iz govora:

…U udžbeniku „Poznavanje prirode i društva“ za treći razred osnovne škole piše da „…stanovnici Srbije imaju pravo da budu zakonom zaštićeni od onih koji ugrožavaju njihov život, ličnost i imovinu da se obrazuju i RADE…“

Iz govora:

Kragujevac otvara oči. Hoćemo da radimo i da od toga živimo, jer je to osnovno ljudsko pravo.

 

Ponedeljak, 15. 09. 2003. Aktuelna situacija:

Rukovodstvo završilo izradu programa ekonomsko finansijske konsolidacije, po kome predviđa da u fabrici ostane dve hiljade i sto zaposlenih.

Sindikat saznaje iz neformalnih ali pouzdanih izvora da je plan Vlade Srbije da u fabrici ostane hiljadu i dvesta radnika.

Fondovi subvencija su ispražnjeni i neizvesna je dalja mogućnost dobijanja bilo kakvih kredita.

S vi pokušaji Odbora sindikata da se uspostavi konstruktivni dijalog sa poslovodstvom ostaju bez uspeha.

Telefoni nadležnih organa vlasti nemi. Odbor, a zatim i skupština donose odluku o započinjanju protesta sa sledećim zahtevima.

1. Prekid svih aktivnosti koje za cilj imaju otpuštanje radnika.
2. Sufinansiranje zarada na osnovu duga
3. Smena neuspešnog direktora.

Dan drugi (Sreda, 17. 09. 2003.): Oružari u prepoznatljivom ambijentu, još jednom su prisiljeni da na ulici traže svoja prava.

Dan treći (Četvrtak, 18. 09. 2003.): Protest zasenila drama na krovu zgrade Skupštine grada.

Iz govora:

Gospodine Živkoviću ovo je poslednji poziv da dodete u Kragujevac i da sa svojim saradnicima počnete da rešavate probleme radnika.

Dan četvrti (Petak, 19. 09. 2003.): Na zahteve niko ne odgovara. Najavljena radikalizacija protesta.

Dan peti (Ponedeljak 22. 09. 2003.): Plate kasne. Na zahteve nema odgovora. Tri hiljade i šesto radnika namenske ulazi u zgradu Skupštine grada i svi Sekretarijatu za privredu i gradonačelniku podnose isti zahtev. Ovog puta nadležni organi konačno su čuli zahteve, ali problem počinju da rešavaju pogrešnim redosledom, naime Upravni odbor konačno zaseda i donosi odluku o smenjivanju neuspešnog direktora.

Dan šesti (Utorak, 23. 09. 2003.): Nezadovoljni reakcijom nadležnih, radnici namenske ponovo pred Skupštinom da ponove svoje zahteve i poruče novom rukovodstvu:

Iz govora:

 „Vašu uspešnost merićemo debljinom naših, a ne vaših novčanika.“

Novopostavljeni direktor odbija da prihvati funkciju.

Dan sedmi (Sreda, 24. 09. 2003.): Rukovodstvo ne funkcioniše. Vlada ne odgovara na zahteve. Radnici preuzeli Upravnu zgradu.

 

Dan osmi (Četvrtak, 24. 09. 2003.): Postignut sporazum sa premijerom Živkovićem i ministrom Vlahovićem: Nema otpuštanja radnika do kraja godine, zarade će biti sufinansirane. Protest radnika zamrznut. Za V.D direktora postavljen pukovnik doktor doc. Marinko Petrović, dipl. inž. mašinstva.

   23. 10. 2003.g.

nakon šestomesečnih iscrpljujućih pregovara potpisan Pojedinačni Kolektivni ugovor, kojim su uređeni međusobna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca.

 Po mišljenju neutralnih ovo je jedan od najpovoljnijih ugovora za zaposlene u Srbiji.

 

Iz dopisa konkurentnog sindikata

„Čestitam Vam na veoma dobro urađenom Kolektivnom ugovoru u kome ste maksimalno zaštitili prava radnika i sindikata…“

 

25.-29. 10. 2003. g.

U poseti našoj fabrici boravila je delegacija sindikata i poslovodstva Vojne industrije Grčke. Na dan proslave stopedeset godišnjice fabrike naši dragi prijatelji iz Grčke su nam poklonili svoju zastavu.

Iz govora predsednika sindikata Vojne industrije Grčke:

„Grci nikada ne poklanjaju ženu i zastavu, vama poklanjamo zastavu…“

 

11.11. 2003.g.

Održana konferencija za novinare na kojoj je Vlada upozorena na nepotpuno ispunjavanje obaveza preuzetih dogovorom iz Gornjeg Milanovca.

Reakcija Vlade:

Usledila je finansijska pomoć za nabavku repromaterijala.

10.12. 2003. g.

Komisija odbora sindikata za uslove rada, utvrdila stanje na terenu i u skladu sa situacijom i Kolektivnim ugovorom uputila zahtev za poboljšanje uslova rada.

 Približava se krajnji rok za isplatu regresa, koji je zagarantovan Kolektivnim ugovorom. Poslovodstvo najavljuje da nije u stanju da iz sopstvenih sredstava izvrši ovu obavezu. Usledio je niz aktivnosti odbora sindikata.

 

 17. 12. 2003. g.

Održan je sastanak Odbora sindikata sa gradonačelnikom Vlatkom Rajkovićem, koji nas je upoznao sa rezultatima zajedničkih napora.

Rezultat:

– Vlada obezbedila deo sredstava za isplatu regresa.

 

23. 12. 2003. g.

Premijer Republike Srbije posetio Sindikalnu organizaciju

25.12. 2003. g.

Održana Skupština Sindikalne organizacije na kojoj su analizirani rezultati rada u prethodnom periodu.