Архива 2005

Понедељак, 25. 04. 2005.
– Посета председника Републике Србије, Бориса Тадића нашој фабрици.

Посета председника Бориса Тадића запоцела је обиласком изложбене сале. Добродошлицу је преседнику Републике Србије пожелео директор Драгољуб Грујовић, искористивши прилику да подсети на то да је ово најстарија фабрика у Србији и да је дуги низ година била носилац развоја привреде Крагујевца, па и државе, као и да би то требала да буде и данас.

Уследио је обилазак изложбене сале и кратко упознавање председника Бориса Тадића са асортиманом наших производа. Пријатно је изненадила чињеница, да председник већ сасвим солидно познаје асортиман наших производа, као и конкретне проблеме који постоје у производњи.

Затим је извршена презентација функционисања макете топа, такође, рад наших мајстора, што је иначе поклон наше фабрике председнику. Председник Тадић:

„Е, ово ће од сада да означава почетак радног времена. Значи у шест ујутру сваки дан од сада у председништву радни дан почиње пуцњем топа.“

Посета је настављена демонстрацијом функционисања наших производа и обиласком производног погона. На изласку из погона председник се обратио окупљеним радницима:

„Застава оружје је једна од конструктивних делова наше наменске индустрије. Велики напор улажемо да наша наменска индустрија поново стане на ноге. Она је била добрим делом уништавана у последњим деценијама двадесетог века и сада је потребно да добијемо и политичку и међународну подршку да би наша наменска индустрија наставила да производи најбоље и да запошљава велики број људи. Да би се то десило ми морамо да добијемо све машине које то обезбедују, да унапредујемо квалитет производње, иако је овде искуство један од кључних адута и мери се са најбољима која у свету постоје. Застава оружје је једна од компанија у овом домену производње која се мери са најбољима у Европи. Свакако и са чешком Збројовком, аустријским Штајером, италијанском Беретом, па и са америчким компанијама и сигуран сам да ће имати своје место на међународном тржишту оружја. Оно што је велики потенцијал Заставе је производња ловачког оружја, тј. карабина. Ја дуго покушавам да што више наших производа добије пласман на међународном тржишту код ловаца широм света. Повећава се извоз, о томе ме је данас обавестио директор. Повећава се пласман и на друга тржишта, али је било потребе и да се набаве и неке нове машине које би квалитет те производње подигле сасвим у светски врх. Тражили смо увоз тих машина, било је великих проблема. Увек када је у питању производња оружја постоји неопходност да се добије и политичка дозвола. Добили смо коначно једно такво одобрење из Немачке, зато што више нема сиве емисије оружја са овог простора на просторе где постоји опасност од тероризма, и зато што постоји контрола извоза наоружања као у свакој цивилизованој земљи. И ево, ја сада, директору фабрике Застава оружје, уручујем писмо којим се одобрава увоз опреме, која ће драматично повећати квалитет наших производа, а тиме и наш пласман на страна тржишта. Хвала вам што радите и што се борите.“

Уследила су питања новинара:

Да ли је степен реформи довољан да добијемо студију изводљивости ?

„Сваки дан морамо да вршимо промене у друштву у домену политике, у домену безбедности, у домену економије… Ако застанемо вратићемо се назад. Значи, не смемо да застанемо. Ми смо сада на покретној траци. Уколико застанемо сломићемо читав систем и нећемо моћи у Европску унију. Ми морамо сваки дан да радимо на прикључењу Европској унији.“

Да ли то сада зависи од нас или од Европе ?

„Увек од нас, али само од нас.“

Шта је у систему Војске најважније урадити ?

„Наставак реформи. Наша Војска мора да буде један од елитних одбрамбених и војних система у читавој Југоистоцној Европи. Србији је потребна реформисана, модерна, лако покретљива Војска која је допринос европској стабилности.“

Можемо ли да знамо перспективу крагујевачке војне индустрије ?

„Већ сам то рекао, и крагујевачка, и остала војна индустрија, мора да има перспективу, али да би је имала морамо да побољшамо међународни положај наше земље и сваки дан на томе морамо да радимо. А да би смо то учинили морамо ову земљу да реформишемо у правцу Европске уније и да прелазимо нове етапе прикљуцења и тиме идемо једним природним током и остварујемо нова тржишта не само за наменску индустрију, већ за цитаву привреду наше земље.“

Посету фабрици председник Борис Тадић завршио је у просторијама синдиката, где је обавио разговор са представницима синдиката и пословодства о проблемима и даљим потребама фабрике на путу ка економском опоравку. Очекујемо да ће ова посета, као и претходна дати конкретне резултате.

Ја, дакле, долазим непрекидно овде управо зато што постоје проблеми, покушавајући да надем решење и са менаџментом и са синдикатом, и наставићу да долазим. Нећу да долазим због тога да се сликам него зато да нешто урадимо.

Уторак, 03. 05. 2005 .

– Састанак одбора синдиката са Градоначелником Верољубом Стевановићем поводом ситуације у фабрици.

Уторак, 03. 05. 2005.

– Састанак одбора синдиката са републичим посланицима града Крагујевца на коме је добијена подршка посланика за све захтеве наше Синдикалне организације.

Протести “Оружара” 4. и 5. маја 2005. године.

ТАЧНО ЈЕ ДА СЕ У НАМЕНСКОЈ БРАНИ КРАГУЈЕВАЦ!

Реченицу коју, смо истакли у наслову изговорили су током нашег дводневног протеста градоначелник Града Крагујевца и председник синдикалне организације “Заставе оружје” обрацајуци се окупљеним радницима испред Скупштине града и ми ћемо њом, започети наш извештај.

Повод за ове, не зна се више које по реду протесте запослених из “Наменске” (овог пута придружили су нам се и запослени из “Застава-аутомобила”, “Камиона”, ЗЗО-а, “Филипа Кљајица”, “Уније пијацних продаваца” и осталих), био је вишемесецно Одбијање надлежних функција да покрену процесе решавања нагомиланих проблема везаних за “Заставу-оружје” која је доведена у ситуацију да нема обртних срестава за производњу нити средстава да исплати текуце зараде запослених. Може се са правом рећи да је онај прави разлог због којег су нам се овако масовно придружиле у протесту и наше колеге из наведених предузећа, убиствено лош концепт по коме се врши реструктуирање привреде у Србији, на коме Влада инсистира, а који до сада не само да није показао било какве резултате у заустављању пропадања привреде Крагујевца и Србије, већ као да је управо и сачињен да до краја затре велике привредне системе, уз масовна отпуштања радника без прихватљивог социјалног програма и било какве могућности да отпуштени наду ново запослење у новим погонима, у блиској, па и даљој будућности.

Свест о недопустивости даљег опстанка овог концепта довела је и велики број наших суградана да нам се придруже и заједно са нама протествују.

Среда 4. мај 2005. година
У Крагујевцу се неће поновити 2001. година !

Председник Организације Самосталног синдиката “Застава-оружје” Југослав Ристић рекао је у свом обрацању окупљеним радницима испред Скупштине града, да жели да поруци министрима и Влади Републике: “Ми смо спремни за одсутну битку! Ово наше питање није само наше, оно је и питање радника “Фабрике аутомобила”, “Камиона”, питање овог града. Сазрева свест да се морамо заједно борити што ови протести буду дуже трајали, нас це бити све више. Да кажемо који су наши захтеви и зашто смо данас овде. Тражимо:

– у пошљавање капацитетат за потребе Министарства одбране и МУП-а Републике Србије. Фабрика има производе који нису на слободном тржишту, а не постоје, у овој години, набавке за потребе наведених министарстава,

– да држава откупи робу са стокова у вредности од 4,5 милона долара (ако већ Држава спречава извоз у поједине земље, мора да пронађе алтернативног купца),

– да Држава обезбеди враћање дуга од око 60 милиона долара за раније испоручену робу,

– хумано збрињавање људи у процесу реструктуирања (превремено пензионисање, подстицајне отпремнине, упошљавање 430 инвалида рада кроз заштитне радионице).

– субвенционисање зарада до окончања процеса реструктуирања,

– статус јавног предузећа (фабрика обавља посао од општег интереса).

У даљем говору присутни су обавештени да је обављен разговор са републичким посланицима и да су том приликом они обавештени о нашим захтевима. Посланици који су се одазвали (овом приликом нису били присутни једино посланици Српске Радикалне Странке) изјавили су, да су захтеви оправдани и да се мора истрајати на њиховој реализацији, по цену рушења Владе. У току протеста примљен је и телеграм подршке и од посланика СРС.

“Ми до бескраја нећемо овде протествовати, јер њих Крагујевац оцигледно не занима, ово је Влада какву ми у својој историји нисмо имали, зато ћемо се организовати и отићи у Београд. Нећемо бити сами, повезаћемо се и са онима са којима се до сада никада нисмо повезивали!”…

Док су наши протести трајали градонацелник Верољуб Стевановић, био је у Београду, где је преговарао са представницима Владе о позитивном решењу наших захтева.

5. мај 2005. година

А други дан-киша !

И у четвртак 5. маја у још већем броју и у организацији Самосталног синдиката “Застава-оружја” на Тргу Слободе на окупу су се нашли запослени из “Застава-аутомобила”, “Камиона”, “Николе Николић” и велики број грађана који су дошли да подрже наше захтеве. Скупу се по обицају први обратио Југослав Ристић констатацијом да се “Наменска” налази у тешком положају, због отудености Владе Републике Србије од интереса сопственог народа и уједно се захвалио локалној самоуправи на безрезервној подршци. Коментарисао је и изјаву министра Младана Динкића”да ми можемо оборити Владу, али средства нећемо добити”.

“Они морају знати”, рекао је мислећи на Владу да се овде брани Крагујевац, овде није у питању само “Наменска” или “Фабрика аутомобила”, брани се судбина хиљада породица у овом граду и ми ту избора немамо. Биће- ми или они!..Надамо се да ће “Наменска” уз помоћ Скупштине града наћи решење.. Будите заједно са нама и бићемо непобедиви. Крагујевац је велики град !

Нека Србија види како ћемо одбранити Крагујевац!

Говорник који је са највећом пажњом саслушан био је градоначелник Града Крагујевца, господин Верољуб Стевановић , чије обраћање преносимо у целини:

“Драги оружари, радници фабрике аутомобила, “Камиона” и остали, тачно је да се овде брани Крагујевац, и ја вам сада кажем: Нека види Србија како цемо сада одбранити Крагујевац!

Хтео сам да вас подсетим да сам много пута рекао да ме неце интересовати странке, ако будем радио овај посао, да нема политике, да није важно ко је у Влади и ево сада цу то и да вам докажем.

Дакле, данас це сигурно бити исплате! Нека ме критикују, нека пишу о мени. Морам да кажем да су за ово, поред мене, заслужни и сви посланици из Крагујевца и сви, шефови посланицких група.

Ова година мора бити та када це власт, ма ко био у њој на републицком нивоу, морати да каже у писаној форми: Шта са “Наменском”, шта са “Аутомобилима”?, шта са “Камионима”? То мора и у томе цемо успети, ако треба и овако !

Д раги моји Оружари, уз извињење што јуце нисам био са вама, јер сам морао да прицам са министрима још једном вас поздрављам и кажем вам: дисали смо захтев, рекли сте који су вам проблеми и ми смо то морали да уважимо и дајте сада, на овај нацин, да натерамо ове горе да и они то уваже. Живели”.

Цини се да је добар закљуцак дводневних протеста удружених радника Крагујевца, сажето, дао председник Самосталног синдиката “Заставе-аутомобила” Зоран Михајловиц.

“Није ово наш хир, не желимо ми ништа лоше овом граду, једноставно: желимо да он крене напред. Питају ме јуце министри у министарству: “Шта траже ови Оружари?”. Није им јасно.. У колико им није јасно, а није или “нису обавештени” отићићемо врло брзо у Београд, да их на лицу места обавестимо!

Поздрав свима! Верујте у нас истрајацемо до краја. Овог пута немамо, где назад!”.

Епилог дводневних протеста је да су у петак 6. маја 2005. године запоцели преговори измеду представника Владе Републике Србије, пословодства и Самосталног синдиката “Застава оружја” о превазилажењу вишегодишњих кризе у “Наменској”.

Понедељак, 09. 05. 2005.

– Састанак одбора синдиката града на коме је договорена акција „Одбрана града“.

Уторак, 10. 05. 2005.

– Синдикати града послали допис премијеру Војиславу Коштуници са својим захтевима.

Уторак, 10. 05. 2005.

– Синдикати града одржали конференцију за новинаре на којој је најављена акција „одбрана града“.

Среда, 11. 05. 2005.

– Састанак у Министарству привреде са Министром Предрагом Бубалом.

Петак, 13. Мај ,

је дан који би могао да значи велики заокрет у животу Крагујевца. Најављени протести натерали су Владу да озбиљно размисли о проблемима Крагујевца и направи план о привредном опоравку нашег града. У Скупштини града одржан је састанак са представницима Владе (Министар финансија Младан Динкић, Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић и Министар за рад и запошљавање и социјалну политику Слободан Лаловић) на коме је презентован план, којим Крагујевац уз Бор и Врање добија специјални статус.

Посебан сегмент овог плана је и решавање проблема Застава Оружје, поводом цега је у поподневним цасовима одржан састанак у Плавој сали, у Управној згради, представника Владе, као и пословодства и синдиката наше фабрике.

Окупљенима се најпре обратио Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић. Након што се извинио присутнима што мора одмах да оде, јер има неодложан састанак, рекао је следеће:

“Начелно смо се све договорили. Ми нисмо дошли да гасимо пожар, него да проблем решавамо дугорочније. Господин Динкић ће вам изложити шта смо се договорили и ја мислим да ћете бити задовољни. Желимо да Крагујевац као град решимо и данас смо се договорили да и преко осталих министарстава уложимо и у инфраструктуру и у фабрику оружја. Мислим да су сви ваши захтеви ту да се реше и разреше на ваше задовољство и надам се да ћемо сем вас решити и аутомобиле, камионе и ЗЗО. Ова екипа, коју је Влада јуче формирала, радиће са вама и са градом, док не направи решење какво Крагујевац заслужује.”

Испраћен аплаузима господин Илић је напустио састанак. Министар Динкић наставио је излагање:

“Ми смо у општини готово три сата разговарали о потпуно новој стратегији за привредни развој Крагујевца. До сада окосница Крагујевца била је Застава. Проблем је што је деведесетих година Застава изгубила добар део тржишта и сада је остала на субвенцијама. Ми смо направили један план који ће омогућити да Крагујевац више не зависи само од субвенција, већ да се полако, кроз нова улагања, људи запошљавају и у неким другим фирмама. Када говоримо о Застава оружју, ту је ствар потпуно јасна. Анализе говоре да овде постоји вишак запослених, што у великој мери увећава трошкове пословања. Да би Застава оружје могла да послује на тржишту потребно је да се трошкови пословања примере реалним потребама. У том смислу ми смо разговарали са представницима синдиката. Сада ћемо говорити о социјалном програму који вам можемо понудити за решавање вишка запослених.

Ви и сами знате да је оно што је републичка Влада понудила као социјални програм свим предузецима која су упроцесу реструктурирања исказала вишак радне снаге – сто евра по години радног стажа. То је правило од кога не можемо да одступамо и из републичког буџета може се понудити, дакле, сто евра по години радног стажа.

Медутим, чули смо и неке предлоге пословодства да се понуде стимулативне отпремнине. Оне се могу понудити вашој фабрици једино тако што ће се дати одговарајућа позајмица из приватизационих прихода, а од продаје Војне имовине у Србији ћемо касније ми то надокнадити. Оно што би ми као Влада понудили јесте да те стимулативне отпремнине, за добровољан одлазак из фабрике, буду двеста евра по години радног стажа. Влада никоме није исплатила више од сто евра по години радног стажа, с тим што смо за јавна предузећа дали још сто евра из приватизационих прихода, али смо ставили хипотеку на њихову имовину и сада ћемо приватизовати део имовине тих предузећа, тако да враћамо та средства у буџет. На сличан начин бисмо то решили и код комплетне наменске индустрије, с тим што би се та средства вратила продајом дела Војне имовине.

То је један сегмент, други сегмент је производња. Ја нисам стручан да ценим квалитет производње, ни потребе Министарства одбране. Али мислим да је нужно да струцњаци Министарства одбране седну са вашим руководством и да се тачно прецизира шта је то што је Војсци, односно МУП-у, потребно у наредном периоду и да се фабрика, уколико је потребно, и додатним средствима оспособи да баш то производи.

Оно што је мој предлог, јесте, да се коначно крене у озбиљно реструктурирање фабрике, које би подразумевало социјални програм који би прихватили синдикати, пре свега говорим о добровољном одласку, јер без тога ова фабрика це увек имати губитке и зависице од субвенција које се нужно морају током времена смањивати, не само за Заставу оружје, него генерално за целу земљу. Дакле, ако хоћемо да фабрика буде профитабилна, зашта има услова, јер постоји тражња за вашим производом, потребно је да се број запослених примери тражњи.

Онда, коначно, само делимично зависите од државе. У том случају, највећим делом ћете зависити од тржишта, пре свега извозног, а од државе само због тога што производите робу која је намењена државним потребама МУП-у и Војсци. Али МУП и Војска тада морају прецизно да дефинишу своје потребе и са вама склопе уговоре.

У оквиру процеса реструктурирања, Влада је, такође, донела одлуку да се фабрици отпишу сва потраживања од стране државе како би се фабрика додатно растеретила.”

Након уводне речи господина Младана Динкица, кренула је расправа о висини понуђених отпремнина, као и о условима које је неопходно остварити да би фабрика могла да опстане до завршетка процеса реструктурирања, иза чега се очекује да она сама може тржишно да послује.

Синдикат је имао највише примедби на висину отпремнина, позивајући се на чињеницу да је ЈАТ добио 250 евра по години радног стажа, као и да је у Скупштини града, пред новинарима, Министар за капиталне инвестиције изјавио да ће отпремнине за Заставу оружје бити 250 евра. Такође, инсистирало се на нашим захтевима о превременом пензионисању (до 5 година до пензије има 540 наших колега), као и на решавању питања заштитне радионице (њихово формирање предвиђено је споразумом из 2001. године. Она у нашем случају подразумева збрињавање 430 људи. Министар Лаловић је овако одговорио на наше захтеве:

Што се тиче заштитних радионица, оне нису решене, већ четири године, па не постоји могућност да се то уради одмах. Такоде, треба предвидети да они који имају две године и мање до пензије не могу узети отпремнине. Ви само имате захтеве, а не видим да сте сами урадили нешто да вам буде боље. Не можете од Владе очекивати да вам реши све проблеме. Моје мишљење је да све ово има смисла, ако се види крај, односно, ако се зна да ли сте ви на крају спремни за приватизацију или не, и можете ли бити профитабилни.”

Ово је изазвало веома жучну расправу.

Ни синдикат, ни пословодство нису хтели да прихвате варијанту која подразумева принудно отпуштање.

Као други, не мање битан проблем, наметнуло се субвенционисање у наредном периоду. Наиме, субвенције од 213 милиона намењених Застава оружју за ову годину већ су потрошене. Обзиром да је извоз у два наврата недобијањем дозвола (вредност робе од око 2 милиона евра) спречен, фабрика је практично пред колапсом. По овом питању договорено је још 240 милиона динара субвенција уколико се уђе у процес реструктурирања, с тим што би динамика била дигресивна. На инсистирање синдиката да то неће бити довољно и уз посредовање градоначелника Верољуба Стевановића добијено је још 75 милиона кредита из фонда за развој.

Утисак је да су они који су се највише борили, ипак добили најмање?!?

Као потврда овога, резиме састанка са Министрима Владе Републике Србије је донео и њихов план опоравка града Крагујевца који подразумева следеће:

Фонд за развој ће, за оне који упошљавају људе са Завода за запошљавање или из фабрика у којима постоји вишак, одобрити дугорочне кредите на 5 година са каматом од 0,5% на годишњем нивоу и са грејс периодом од годину дана;

У сарадњи са локалном самоуправом договорено је да град Крагујевац одреди земљиште на коме ће се бесплатно давати локације за изградњу нових фабрика и обезбедити бесплатан прикључак струје и комуналија, при чему ће Влада надокнадити средства граду;

Изградња аутопута до Баточине у циљу побољшања инфраструктуре;

Продужење уговора за још годину дана са људима који се налазе на ЗЗО, чиме се добија простор за покушај налажења начина да се ти људи упосле.

Димензионирање друштвених фабрика на ниво на коме може да се изврши приватизација, и у складу с тим 15 милиона евра за фабрику аутомобила, које би она уложила у капацитете и тиме побољшала своју позицију са аспекта проналажења стратешког партнера.

Понедељак, 16. 05. 2005.

Састанак у Министарству за рад и запошљавање и социјалну политику са Министром Слободаном Лаловићем на коме је договорен социјални програм.

Уторак, 17. 05. 2005

Одржана Скупштина синдиката на којој је усвојен програм реструктурирања.

Као епилог свих мајских догадјаја 2005.године 885 радника је добровољно прихватило услове огласа за раскид радног односа уз стимулативне отпремнине (695 радника се изјаснило за ту опцију) и одлазак на евиденцију Националне Службе за запошљавање и докуп пензијског стажа до стицања услова за пензију ( 190 радника је отишло по том основу) и од 1. 07. 2005 нису више на бројном стању у фабрици. Иначе пријавило се укупно 908 радника а до 16 августа 2005 остала су нереализована средства за још 23 пријављена радника.

Bookmark the permalink.

Comments are closed